Difference between revisions of "Sibirskoj govor"

Latest revision as of 16:38, 18 Светня 2022

Sibirskoj govor — vodin jiz slovianskich govorov, kakoj nalezhyt v jichnosznu polunosznorusku stajeczku (vo Federacyje Rossejskoj szszytatsa za pogovorku rossejskovo). Roznitsa ot rossejskovo v slovnym szkule, v govorogorodke (napriklad, bole mudr'onoj uriad vrem'a ji vosobnoj sintaksis), czo uzho primetnik otmennovo govora dyk. Poszticzo zadoch ji vydiuzhyvat kl'aszszuczu szeborczu rossejskovo govora-tovo.

Narodnoj govor sibirskih starozhylov-teh. Sosklavszys na baze polunosznoruskich govorov s szeborczoj poludniovoruskich da jizszermaczivszy dorodno tiurskih, mugal'skich, per'voazijatskich ji druzhnyh szermaczkov dyk.

Robota po-nad kodifikacyjoj ajdat s 2005 do cziczasnovo vrem'a.

Pis'mo

Jes' czotyre abevegi u sibirskovo:

Zolotar'ovica

Makovica

Czeszsko-horvatska latinica

Matvejevska latinica

Sibirskoj starozhyl'noj narod vo kodolach
Czereda statt'ov pro sibir'akov

Sibirskoj starozhyl'noj zhystewr'ad:	Krasnoslovve • Varnia • Lepolad • Vuzoroczcze • Podnarodniki • Vod'ozha • Zvann'a • Prozviszsze
Po kraju ali derzhave:	Rosseja (Sibir' • Moskva • Santpiterburch) • Kazachstan • Kirgizije • SMD (Al'aska) • Kitaj (Manzhurija)
Sibirski starozhyl'ny zemi:	Sibirj • Polunosznoj Kazachstah • SMD (Kyngovej • Kad'jak)
Pravoslavve:	Ruska pravoslavna staroverska cer'kva • Sv'aty
Druzhno:	Sibirsko narodniczesvo • Sibirespugansvo • Gorozhanska vojna v Sibire • Sibirskoj govor

@@ Line 1: / Line 1: @@
-'''Sibirskoj govor''' — vodin jiz [[slovianski govory|slovianskih govorov]], kakoj naležyt v jihnošnu [[polunošnoslovianski govory|polunošnorusku staječku]] (vo [[Rosseja|Federacyje Rossejskoj]] ššytatsa za pogovorku [[rossejskoj govor|rossejskovo]]). Roznitsa ot rossejskovo v slovnym škule, v govorogorodke (napriklad, bole mudrionoj uriad vremia ji vosobnoj sintaksis), čo užo primetnik otmennovo govora dyk. Poštičo zadoh ji vydiužyvat kliaššuču šeborču rossejskovo govora-tovo.
+'''Sibirskoj govor''' — vodin jiz [[slov'anski govory|slovianskich govorov]], kakoj nalezhyt v jichnosznu [[polunosznoslov'anski govory|polunosznorusku stajeczku]] (vo [[Rosseja|Federacyje Rossejskoj]] szszytatsa za pogovorku [[rossejskoj govor|rossejskovo]]). Roznitsa ot rossejskovo v slovnym szkule, v govorogorodke (napriklad, bole mudr'onoj uriad vrem'a ji vosobnoj sintaksis), czo uzho primetnik otmennovo govora dyk. Poszticzo zadoch ji vydiuzhyvat kl'aszszuczu szeborczu rossejskovo govora-tovo.
-Narodnoj govor [[sibirskoj starožyljnoj narod|sibirskih starožylov]]-teh. Sosklavšys na baze [[polunošnoslovianski govory|polunošnoruskih govorov]] s šeborčoj [[poludniovoruski govory|poludniovoruskih]] da jizšermačivšy dorodno [[tiurski govory|tiurskih]], [[mongoljski govory|mongoljskih]], [[perjvoazijatski govory|perjvoazijatskih]] ji družnyh šermačkov dyk.
+Narodnoj govor [[sibirskoj starorzyljnoj narod|sibirskih starozhylov]]-teh. Sosklavszys na baze [[polunosznoslov'anski govory|polunosznoruskich govorov]] s szeborczoj [[poludniovoruski govory|poludniovoruskich]] da jizszermaczivszy dorodno [[tiurski govory|tiurskih]], [[mugal'ski govory|mugal'skich]], [[per'voazijatski govory|per'voazijatskich]] ji druzhnyh szermaczkov dyk.
-Robota po-nad kodifikacyjoj ajdat s 2005 do čičasnovo vremia.
+Robota po-nad kodifikacyjoj ajdat s 2005 do cziczasnovo vrem'a.
+==Pis'mo==
+Jes' czotyre abevegi u sibirskovo:
+===Zolotar'ovica===
+===Makovica===
+===Czeszsko-horvatska latinica===
+===Matvejevska latinica===
+{{Sibirskoj narod vo kodolah}}