Difference between revisions of "Sibirskoj starozhyl'noj narod"
Айдать на коробушку
Айдать на сыскальник
Sibiryak-04 (розговор | влож) |
Sibiryak-04 (розговор | влож) |
||
| Line 1: | Line 1: | ||
| + | {| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="float: right; margin: 0 0 0.5em 1em; width: 300px;" | ||
| + | ! colspan="2" bgcolor=lawngreen style="font-size:120%"|Sibirski starožyly | ||
| + | |- | ||
| + | | valign="top"|'''Čislennosj''': | ||
| + | |5 000 000 — 7 000 000 liudiov | ||
| + | |- | ||
| + | | valign="top"|'''Uryh žyrovannia''': | ||
| + | |[[Стопа:Flag.Russia.png|25px]] [[Rosseja|Federacyja Rosssejska]] : 4000<br>(danki perepisi 2010, jatno nevzaboljny) | ||
| + | [[Kazahstan]]<br> | ||
| + | [[Kirgizija]]<br> | ||
| + | [[Sosparenny Merikanski Deržavki]] ([[Aliaska]]) | ||
| + | |- | ||
| + | | valign="top"|'''Govor''': | ||
| + | |[[Sibirskoj govor|sibirskoj]], [[Rossejskoj govor|rossejskoj]], [[aglickoj govor|aglickoj]] | ||
| + | |- | ||
| + | | valign="top"|'''Vera''': | ||
| + | |[[pravoslavve]] (kliaššenna postatj) | ||
| + | |- | ||
| + | | valign="top"|'''Vhojut v''': | ||
| + | |[[slovianski narody]] | ||
| + | |- | ||
| + | | valign="top"|'''Podnarodnosi''': | ||
| + | |[[čaldony]], [[sibirski kozaki|kozaki]], [[keržaki]] | ||
| + | |- | ||
| + | | valign="top"|'''Rodimy narodnosi''': | ||
| + | | valign="top"| [[rossy]], [[pomory]], [[poliaki]], [[komy]] | ||
| + | |- | ||
| + | | valign="top"|'''Poroda''': | ||
| + | | valign="top"| [[slovianski narody]], [[čihono-vugorski narody]] | ||
| + | |- | ||
| + | |} | ||
| + | |||
'''Sibirskoj starožyljnoj narod''' ('''starožyly''', '''žohi''') — [[narod]] v [[Sibirj|Sibire]]-toj. Potemki poselencov polunošno- da poludniovoruskovo ji [[komy|komovskovo]] koreškov. Žyrovut po-na vsioj [[Sibirj|Sibire]]. Mnutriah starožylov vyvojutsa podnarodniki [[čaldony|čaldonov]], [[keržakov]] da [[sibirski kozaki|kozakov]]. Po vere kliaššenna postatj [[pravoslavve|pravoslavny]] ([[keržaki]]-te prijavliajutsa [[starovery]]). Rodimoj govor — [[sibirskoj govor|sibirskoj]], kakoj sosklavšys na baze [[polunošnoslovianski govory|polunošnoruskih govorov]] s mogutnoj šeborčoj [[poludniovoruski govory|poludniovoruskih]] ji vzial dorodno [[tiurski govory|tiurskih]], [[mongoljski govory|mongoljskih]], [[perjvoazijatski govory|perjvoazijatskih]] ji družnyh šermačkov dyk. Pošti čo užo na [[rossejskoj govor|rossejskoj]] perešedšy-to. Vobča čislennosj kolo 5—7 mln liudiov. Ješšo v 40-ty gody 20 veka supojili 40% vsiovo nejasašnovo naseljsva [[Sibirj|Sibiri]]-toj, a družny — [[novosioly]] — potemki poznih [[rossy|rossejskih]], [[belorusy|beloruskih]] da [[ukrajincy|vukrajinskih]] poselencov 20 veku, kaki starožylami ne prijavliajutsa dyk. Pomaliohu sotincy starožylov-teh rostut po-za jemigracyji novosiolov jiz [[Sibirj|Sibire]]-toj, a starožyly-te jemugrovut pomene, bo ššytajut [[Sibirj]] svojoj narodnoj votčinoj. | '''Sibirskoj starožyljnoj narod''' ('''starožyly''', '''žohi''') — [[narod]] v [[Sibirj|Sibire]]-toj. Potemki poselencov polunošno- da poludniovoruskovo ji [[komy|komovskovo]] koreškov. Žyrovut po-na vsioj [[Sibirj|Sibire]]. Mnutriah starožylov vyvojutsa podnarodniki [[čaldony|čaldonov]], [[keržakov]] da [[sibirski kozaki|kozakov]]. Po vere kliaššenna postatj [[pravoslavve|pravoslavny]] ([[keržaki]]-te prijavliajutsa [[starovery]]). Rodimoj govor — [[sibirskoj govor|sibirskoj]], kakoj sosklavšys na baze [[polunošnoslovianski govory|polunošnoruskih govorov]] s mogutnoj šeborčoj [[poludniovoruski govory|poludniovoruskih]] ji vzial dorodno [[tiurski govory|tiurskih]], [[mongoljski govory|mongoljskih]], [[perjvoazijatski govory|perjvoazijatskih]] ji družnyh šermačkov dyk. Pošti čo užo na [[rossejskoj govor|rossejskoj]] perešedšy-to. Vobča čislennosj kolo 5—7 mln liudiov. Ješšo v 40-ty gody 20 veka supojili 40% vsiovo nejasašnovo naseljsva [[Sibirj|Sibiri]]-toj, a družny — [[novosioly]] — potemki poznih [[rossy|rossejskih]], [[belorusy|beloruskih]] da [[ukrajincy|vukrajinskih]] poselencov 20 veku, kaki starožylami ne prijavliajutsa dyk. Pomaliohu sotincy starožylov-teh rostut po-za jemigracyji novosiolov jiz [[Sibirj|Sibire]]-toj, a starožyly-te jemugrovut pomene, bo ššytajut [[Sibirj]] svojoj narodnoj votčinoj. | ||
Revision as of 12:20, 13 Студня 2021
| Sibirski starožyly | |
|---|---|
| Čislennosj: | 5 000 000 — 7 000 000 liudiov |
| Uryh žyrovannia: |  Federacyja Rosssejska : 4000(danki perepisi 2010, jatno nevzaboljny) Kazahstan |
| Govor: | sibirskoj, rossejskoj, aglickoj |
| Vera: | pravoslavve (kliaššenna postatj) |
| Vhojut v: | slovianski narody |
| Podnarodnosi: | čaldony, kozaki, keržaki |
| Rodimy narodnosi: | rossy, pomory, poliaki, komy |
| Poroda: | slovianski narody, čihono-vugorski narody |
Sibirskoj starožyljnoj narod (starožyly, žohi) — narod v Sibire-toj. Potemki poselencov polunošno- da poludniovoruskovo ji komovskovo koreškov. Žyrovut po-na vsioj Sibire. Mnutriah starožylov vyvojutsa podnarodniki čaldonov, keržakov da kozakov. Po vere kliaššenna postatj pravoslavny (keržaki-te prijavliajutsa starovery). Rodimoj govor — sibirskoj, kakoj sosklavšys na baze polunošnoruskih govorov s mogutnoj šeborčoj poludniovoruskih ji vzial dorodno tiurskih, mongoljskih, perjvoazijatskih ji družnyh šermačkov dyk. Pošti čo užo na rossejskoj perešedšy-to. Vobča čislennosj kolo 5—7 mln liudiov. Ješšo v 40-ty gody 20 veka supojili 40% vsiovo nejasašnovo naseljsva Sibiri-toj, a družny — novosioly — potemki poznih rossejskih, beloruskih da vukrajinskih poselencov 20 veku, kaki starožylami ne prijavliajutsa dyk. Pomaliohu sotincy starožylov-teh rostut po-za jemigracyji novosiolov jiz Sibire-toj, a starožyly-te jemugrovut pomene, bo ššytajut Sibirj svojoj narodnoj votčinoj.