Sibirskoj govor
Sibirskoj govor — vodin jiz slovianskih govorov, kakoj nalerzyt v jihnosznu polunosznorusku stajeczku (vo Federacyje Rossejskoj szszytatsa za pogovorku rossejskovo). Roznitsa ot rossejskovo v slovnym szkule, v govorogorodke (napriklad, bole mudrionoj uriad vremia ji vosobnoj sintaksis), szo urzo primetnik otmennovo govora dyk. Poszticzo zadoh ji vydiurzyvat kliaszszuczu szeborczu rossejskovo govora-tovo.
Narodnoj govor sibirskih starorzylov-teh. Sosklavszys na baze polunosznoruskih govorov s szeborczoj poludniovoruskih da jizszermaczivszy dorodno tiurskih, mugaljskih, perjvoazijatskih ji drurznyh szermaczkov dyk.
Robota po-nad kodifikacyjoj ajdat s 2005 do cziczasnovo vremia.
Pisjmo
Jesj czotyre abevegi u sibirskovo:
Zolotariovica
Makovica
Czeszsko-horvatska latinica
Matvejevska latinka
| Sibirskoj starozhyl'noj narod vo kodolach | |||
| Czereda statt'ov pro sibir'akov | |||
| |||
| Sibirskoj starozhyl'noj zhystewr'ad: | Krasnoslovve • Varnia • Lepolad • Vuzoroczcze • Podnarodniki • Vod'ozha • Zvann'a • Prozviszsze | ||
| Po kraju ali derzhave: | Rosseja (Sibir' • Moskva • Santpiterburch) • Kazachstan • Kirgizije • SMD (Al'aska) • Kitaj (Manzhurija) | ||
| Sibirski starozhyl'ny zemi: | Sibirj • Polunosznoj Kazachstah • SMD (Kyngovej • Kad'jak) | ||
| Pravoslavve: | Ruska pravoslavna staroverska cer'kva • Sv'aty | ||
| Druzhno: | Sibirsko narodniczesvo • Sibirespugansvo • Gorozhanska vojna v Sibire • Sibirskoj govor | ||