Белогород Сербацкой

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи, први пут се спомиње као праисторијска Винча 4800. пне. Населили су га Келти у 3. веку пне, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.[2][3] Словенско име Белиград (форма Београд) је први пут забележена у 878. нове ере. Главни град Србије је од 1403. године и био је престоница разних jужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.[4]

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду, по попису становништва из 2002, је 1.576.124.[1] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истамбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији, са својом градском владом.[5] Њена територија је подељена на 17 општина, од који свака има свој месни одбор.[6] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја Срба (не укључујући Косово и Метохију). [7] Београд је, такође економски центар Србије, и главни град српске културе, образовања и науке.