Difference between revisions of "Sibirskoj starozhyl'noj narod"

С Сибирска Википеддя
Айдать на коробушку Айдать на сыскальник
Line 1: Line 1:
 
{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="float: right; margin: 0 0 0.5em 1em; width: 300px;"
 
{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="float: right; margin: 0 0 0.5em 1em; width: 300px;"
−
! colspan="2" bgcolor=lawngreen style="font-size:120%"|Sibirski starožyly
+
! colspan="2" bgcolor=lawngreen style="font-size:120%"|Sibirski starorzyly
 
|-
 
|-
−
| valign="top"|'''Čislennosj''':
+
| valign="top"|'''Czislennosj''':
 
|5 000 000 — 7 000 000 liudiov
 
|5 000 000 — 7 000 000 liudiov
 
|-
 
|-
−
| valign="top"|'''Uryh žyrovannia''':
+
| valign="top"|'''Uryh rzyrovannia''':
 
|[[Стопа:Flag.Russia.png|25px]] [[Rosseja|Federacyja Rosssejska]] : 4000<br>(danki perepisi 2010, jatno nevzaboljny)
 
|[[Стопа:Flag.Russia.png|25px]] [[Rosseja|Federacyja Rosssejska]] : 4000<br>(danki perepisi 2010, jatno nevzaboljny)
−
[[Стопа:Flag of Kazakhstan.svg|25px]] [[Kajsak-Kirgizija]]<br>
+
[[Стопа:Flag of Kazakhstan.svg|25px]] [[Kazahstan]]<br>
 
[[Стопа:Znamio Kirgiziji.png|25px]] [[Kirgizija]]<br>
 
[[Стопа:Znamio Kirgiziji.png|25px]] [[Kirgizija]]<br>
−
[[Стопа:Znamio SMD.png|25px]] [[Sosparenny Merikanski Deržavki|SMD]] ([[Aliaska]])
+
[[Стопа:Znamio SMD.png|25px]] [[Sosparenny Merikanski Derrzavki|SMD]] ([[Aliaska]])
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Govor''':
 
| valign="top"|'''Govor''':
Line 15: Line 15:
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Vera''':
 
| valign="top"|'''Vera''':
−
|[[pravoslavve]] (kliaššenna postatj)
+
|[[pravoslavve]] (kliaszszucza postatj)
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Vhojut v''':
 
| valign="top"|'''Vhojut v''':
Line 21: Line 21:
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Podnarodnosi''':
 
| valign="top"|'''Podnarodnosi''':
−
|[[čaldony]], [[sibirski kozaki|kozaki]], [[keržaki]]
+
|[[czaldony]], [[sibirski kozaki|kozaki]], [[kerrzaki]], [[boldyrjski aravy sibirskovo naroda|boldyri]]
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Rodimy narodnosi''':
 
| valign="top"|'''Rodimy narodnosi''':
Line 27: Line 27:
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Poroda''':
 
| valign="top"|'''Poroda''':
−
| valign="top"| [[slovianski narody]], [[čiuhono-vugorski narody]]
+
| valign="top"| [[slovianski narody]], [[cziuhono-vugorski narody]]
 
|-
 
|-
 
|}
 
|}
−
[[Image:Starozyljno znamio.png|180px|thumb|Tiosiol narodnovo znamia sibirkovo snarožyljnovo naroda]]
+
[[Image:Starozyljno znamio.png|180px|thumb|Tiosiol narodnovo znamia sibirkovo snarorzyljnovo naroda]]
  
−
'''Sibirskoj starožyljnoj narod''' ('''starožyly''', '''žohi''') — [[narod]] v [[Sibirj|Sibire]]-toj. Potemki poselencov polunošno- da poludniovoruskovo ji [[komy|komovskovo]] koreškov. Žyrovut po-na vsioj [[Sibirj|Sibire]]. Mnutriah starožylov vyvojutsa podnarodniki [[čaldony|čaldonov]], [[keržakov]] da [[sibirski kozaki|kozakov]]. Po vere kliaššenna postatj [[pravoslavve|pravoslavny]] ([[keržaki]]-te prijavliajutsa [[starovery]]). Rodimoj govor — [[sibirskoj govor|sibirskoj]], kakoj sosklavšys na baze [[polunošnoslovianski govory|polunošnoruskih govorov]] s mogutnoj šeborčoj [[poludniovoruski govory|poludniovoruskih]] ji vzial dorodno [[tiurski govory|tiurskih]], [[mongoljski govory|mongoljskih]], [[perjvoazijatski govory|perjvoazijatskih]] ji družnyh šermačkov dyk. Pošti čo užo na [[rossejskoj govor|rossejskoj]] perešedšy-to. Vobča čislennosj kolo 5—7 mln liudiov. Ješšo v 40-ty gody 20 veka supojili 40% vsiovo nejasašnovo naseljsva [[Sibirj|Sibiri]]-toj, a družny — [[novosioly]] — potemki poznih [[rossy|rossejskih]], [[belorusy|beloruskih]] da [[ukrajincy|vukrajinskih]] poselencov 20 veku, kaki starožylami ne prijavliajutsa dyk. Pomaliohu sotincy starožylov-teh rostut po-za jemigracyji novosiolov jiz [[Sibirj|Sibire]]-toj, a starožyly-te jemugrovut pomene, bo ššytajut [[Sibirj]] svojoj narodnoj votčinoj.
+
'''Sibirskoj starorzyljnoj narod''' ('''starorzyly''', '''rzohi''') — [[narod]] v [[Sibirj|Sibire]]-toj. Potemki poselencov polunoszno- da poludniovoruskovo ji [[komy|komovskovo]] koreszkov. Rzyrovut po-na vsioj [[Sibirj|Sibire]]. Mnutriah starorzylov vyvojutsa podnarodniki [[czaldony|czaldonov]], [[kerrzakov]], [[sibirski kozaki|kozakov]] da [[boldyrjski aravy sibirskovo naroda|boldyri]]. Po vere kliaszszucza postatj [[pravoslavve|pravoslavny]] ([[kerrzaki]]-te prijavliajutsa [[starovery]]). Rodimoj govor — [[sibirskoj govor|sibirskoj]], kakoj sosklavszys na baze [[polunosznoslovianski govory|polunosznoruskih govorov]] s mogutnoj szeborčoj [[poludniovoruski govory|poludniovoruskih]] ji vzil dorodno [[tiurski govory|tiurskih]], [[mongoljski govory|mongoljskih]], [[perjvoazijatski govory|perjvoazijatskih]] ji drurznyh szermaczkov dyk. Poszti czo urzo na [[rossejskoj govor|rossejskoj]] pereszedszy-to. Vobcza czislennosj kolo 5—7 mln liudiov. Jeszszo v 40-ty gody 20 veka supojili 40% vsiovo nejasasznovo naseljsva [[Sibirj|Sibiri]]-toj, a drurzny — [[novosioly]] — potemki poznyh [[rossy|rossejskih]], [[belorusy|beloruskih]] da [[vukrajincy|vukrajinskih]] poselencov 20 veku, kaki starožylami ne prijavliajutsa dyk. Pomaliohu sotincy starožylov-teh rostut po-za jemigracyji novosiolov jiz [[Sibirj|Sibire]]-toj, a starorzyly-te jemugrovut pomene, bo szszytajut [[Sibirj]] svoja narodna votczina.
−
==Čin žysti==
+
==Czin rzysti==
−
Starožyly-te ne jimajit vodnovurynnovo žyrovannia ji rozseleny po-na vsioj [[Sibirj|Sibire]]. Vosobno jih dorodno na zemiah byvčih Toboljskoj, Tomskoj, Jenisejskoj, Jirkutskoj gubernniov, Zabajkaljskoj voblasi. Vobnaknovenno žyrujit [[deriovnia|deriovniami]], [[veslina|veslinami]] da v [[gorod]]ah. Tradicyjno zadejevajutsa [[skotinovodsvo]]m, sadiut zaseki, zverovut da balykovut. Buvat žyrovyt ji [[zajimka]]mi.
+
Starorzyly-te ne jimajit vodnovurynnovo rzyrovannia ji rozseleny po-na vsioj [[Sibirj|Sibire]]. Vosobno jih dorodno na zemiah byvczih Toboljskoj, Tomskoj, Jenisejskoj, Jirkutskoj gubernniov, Zabajkaljskoj voblasi. Vobnaknovenno rzyrujit [[deriovnia|deriovniami]], [[veslina|veslinami]] da v [[gorod]]ah. Tradicyjno zadejevajutsa [[skotinovodsvo]]m, sadiut zaseki, zverovut da balykovut. Buvat rzyrovyt ji [[zajimka]]mi.
 
{{Sibirskoj narod vo kodolah}}
 
{{Sibirskoj narod vo kodolah}}
 
[[Category:Slovianski narody da narodnosi]]
 
[[Category:Slovianski narody da narodnosi]]

Revision as of 09:43, 24 Берьозозола 2022

Sibirski starorzyly
Czislennosj: 5 000 000 — 7 000 000 liudiov
Uryh rzyrovannia: Flag.Russia.png Federacyja Rosssejska : 4000
(danki perepisi 2010, jatno nevzaboljny)

Flag of Kazakhstan.svg Kazahstan
Znamio Kirgiziji.png Kirgizija
Znamio SMD.png SMD (Aliaska)

Govor: sibirskoj, rossejskoj, aglickoj
Vera: pravoslavve (kliaszszucza postatj)
Vhojut v: slovianski narody
Podnarodnosi: czaldony, kozaki, kerrzaki, boldyri
Rodimy narodnosi: rossy, pomory, poliaki, komy
Poroda: slovianski narody, cziuhono-vugorski narody
Tiosiol narodnovo znamia sibirkovo snarorzyljnovo naroda

Sibirskoj starorzyljnoj narod (starorzyly, rzohi) — narod v Sibire-toj. Potemki poselencov polunoszno- da poludniovoruskovo ji komovskovo koreszkov. Rzyrovut po-na vsioj Sibire. Mnutriah starorzylov vyvojutsa podnarodniki czaldonov, kerrzakov, kozakov da boldyri. Po vere kliaszszucza postatj pravoslavny (kerrzaki-te prijavliajutsa starovery). Rodimoj govor — sibirskoj, kakoj sosklavszys na baze polunosznoruskih govorov s mogutnoj szeborčoj poludniovoruskih ji vzil dorodno tiurskih, mongoljskih, perjvoazijatskih ji drurznyh szermaczkov dyk. Poszti czo urzo na rossejskoj pereszedszy-to. Vobcza czislennosj kolo 5—7 mln liudiov. Jeszszo v 40-ty gody 20 veka supojili 40% vsiovo nejasasznovo naseljsva Sibiri-toj, a drurzny — novosioly — potemki poznyh rossejskih, beloruskih da vukrajinskih poselencov 20 veku, kaki starožylami ne prijavliajutsa dyk. Pomaliohu sotincy starožylov-teh rostut po-za jemigracyji novosiolov jiz Sibire-toj, a starorzyly-te jemugrovut pomene, bo szszytajut Sibirj svoja narodna votczina.

Czin rzysti

Starorzyly-te ne jimajit vodnovurynnovo rzyrovannia ji rozseleny po-na vsioj Sibire. Vosobno jih dorodno na zemiah byvczih Toboljskoj, Tomskoj, Jenisejskoj, Jirkutskoj gubernniov, Zabajkaljskoj voblasi. Vobnaknovenno rzyrujit deriovniami, veslinami da v gorodah. Tradicyjno zadejevajutsa skotinovodsvom, sadiut zaseki, zverovut da balykovut. Buvat rzyrovyt ji zajimkami.

Sibirskoj starozhyl'noj narod vo kodolach
Czereda statt'ov pro sibir'akov
Starozyljno znamio.png
Sibirskoj starozhyl'noj zhystewr'ad: Krasnoslovve • Varnia • Lepolad • Vuzoroczcze • Podnarodniki • Vod'ozha • Zvann'a • Prozviszsze
Po kraju ali derzhave: Rosseja (Sibir' • Moskva • Santpiterburch) • Kazachstan • Kirgizije • SMD (Al'aska) • Kitaj (Manzhurija)
Sibirski starozhyl'ny zemi: Sibirj • Polunosznoj Kazachstah • SMD (Kyngovej • Kad'jak)
Pravoslavve: Ruska pravoslavna staroverska cer'kva • Sv'aty
Druzhno: Sibirsko narodniczesvo • Sibirespugansvo • Gorozhanska vojna v Sibire • Sibirskoj govor
Retrieved from "https://sibwiki.lingvopolitics.org/index.php?title=Sibirskoj_starozhyl%27noj_narod&oldid=75752"