Difference between revisions of "Sibirskoj starozhyl'noj narod"

С Сибирска Википеддя
Айдать на коробушку Айдать на сыскальник
 
Line 1: Line 1:
 
{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="float: right; margin: 0 0 0.5em 1em; width: 300px;"
 
{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" style="float: right; margin: 0 0 0.5em 1em; width: 300px;"
−
! colspan="2" bgcolor=lawngreen style="font-size:120%"|Sibirski starorzyly
+
! colspan="2" bgcolor=lawngreen style="font-size:120%"|Sibirski starozhyly
 
|-
 
|-
−
| valign="top"|'''Czislennosj''':
+
| valign="top"|'''Czislennos' ''':
−
|5 000 000 — 7 000 000 liudiov
+
|5 000 000 — 7 000 000 l'udiov
 
|-
 
|-
−
| valign="top"|'''Uryh rzyrovannia''':
+
| valign="top"|'''Vuryn zhyrovann'a''':
−
|[[Стопа:Flag.Russia.png|25px]] [[Rosseja|Federacyja Rosssejska]] : 4000<br>(danki perepisi 2010, jatno nevzaboljny)
+
|[[Стопа:Flag.Russia.png|25px]] [[Rosseja|Federacyja Rosssejska]] : 4000<br>(danki perepisi 2010, jatno nevzabol'ny)
−
[[Стопа:Flag of Kazakhstan.svg|25px]] [[Kazahstan]]<br>
+
[[Стопа:Flag of Kazakhstan.svg|25px]] [[Kazachstan]]<br>
 
[[Стопа:Znamio Kirgiziji.png|25px]] [[Kirgizija]]<br>
 
[[Стопа:Znamio Kirgiziji.png|25px]] [[Kirgizija]]<br>
−
[[Стопа:Znamio SMD.png|25px]] [[Sosparenny Merikanski Derrzavki|SMD]] ([[Aliaska]])
+
[[Стопа:Znamio SMD.png|25px]] [[Sosparenny Merikanski Derzhavki|SMD]] ([[Al'aska]])
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Govor''':
 
| valign="top"|'''Govor''':
Line 15: Line 15:
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Vera''':
 
| valign="top"|'''Vera''':
−
|[[pravoslavve]] (kliaszszucza postatj)
+
|[[pravoslavve]] (kl'aszszucza postat')
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Vhojut v''':
 
| valign="top"|'''Vhojut v''':
−
|[[slovianski narody]]
+
|[[slov'anski narody]]
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Podnarodnosi''':
 
| valign="top"|'''Podnarodnosi''':
−
|[[czaldony]], [[sibirski kozaki|kozaki]], [[kerrzaki]], [[boldyrjski aravy sibirskovo naroda|boldyri]]
+
|[[czaldony]], [[sibirski kozaki|kozaki]], [[kerzhaki]], [[boldyr'ski aravy sibirskovo naroda|boldyri]]
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Rodimy narodnosi''':
 
| valign="top"|'''Rodimy narodnosi''':
−
| valign="top"| [[rossy]], [[pomory]], [[poliaki]], [[komy]]
+
| valign="top"| [[rossy]], [[pomory]], [[pol'aki]], [[komy]]
 
|-
 
|-
 
| valign="top"|'''Poroda''':
 
| valign="top"|'''Poroda''':
−
| valign="top"| [[slovianski narody]], [[cziuhono-vugorski narody]]
+
| valign="top"| [[slov'anski narody]], [[cziuchono-vugorski narody]]
 
|-
 
|-
 
|}
 
|}
−
[[Image:Starozyljno znamio.png|180px|thumb|Tiosiol narodnovo znamia sibirkovo snarorzyljnovo naroda]]
+
[[Image:Starozyljno znamio.png|180px|thumb|T'os'ol narodnovo znam'a sibirkovo snarozhyl'novo naroda]]
  
−
'''Sibirskoj starorzyljnoj narod''' ('''starorzyly''', '''rzohi''') — [[narod]] v [[Sibirj|Sibire]]-toj. Potemki poselencov polunoszno- da poludniovoruskovo ji [[komy|komovskovo]] koreszkov. Rzyrovut po-na vsioj [[Sibirj|Sibire]]. Mnutriah starorzylov vyvojutsa podnarodniki [[czaldony|czaldonov]], [[kerrzakov]], [[sibirski kozaki|kozakov]] da [[boldyrjski aravy sibirskovo naroda|boldyri]]. Po vere kliaszszucza postatj [[pravoslavve|pravoslavny]] ([[kerrzaki]]-te prijavliajutsa [[starovery]]). Rodimoj govor — [[sibirskoj govor|sibirskoj]], kakoj sosklavszys na baze [[polunosznoslovianski govory|polunosznoruskih govorov]] s mogutnoj szeborčoj [[poludniovoruski govory|poludniovoruskih]] ji vzil dorodno [[tiurski govory|tiurskih]], [[mongoljski govory|mongoljskih]], [[perjvoazijatski govory|perjvoazijatskih]] ji drurznyh szermaczkov dyk. Poszti czo urzo na [[rossejskoj govor|rossejskoj]] pereszedszy-to. Vobcza czislennosj kolo 5—7 mln liudiov. Jeszszo v 40-ty gody 20 veka supojili 40% vsiovo nejasasznovo naseljsva [[Sibirj|Sibiri]]-toj, a drurzny — [[novosioly]] — potemki poznyh [[rossy|rossejskih]], [[belorusy|beloruskih]] da [[vukrajincy|vukrajinskih]] poselencov 20 veku, kaki starožylami ne prijavliajutsa dyk. Pomaliohu sotincy starožylov-teh rostut po-za jemigracyji novosiolov jiz [[Sibirj|Sibire]]-toj, a starorzyly-te jemugrovut pomene, bo szszytajut [[Sibirj]] svoja narodna votczina.
+
'''Sibirskoj starozhyl'noj narod''' ('''sibirski starozhyly''', '''sibir'aki''') — [[narod]] v [[Sibirj|Sibire]]-toj. Potemki poselencov polunoszno- da poludn'ovoruskovo ji [[komy|komovskovo]] koreszkov. Zhyrovut po-na vs'oj [[Sibirj|Sibire]]. Mnutriach sibir'akov vyvojutsa podnarodniki [[czaldony|czaldonov]], [[kerzhaki|kerzhakov]], [[sibirski kozaki|kozakov]] da [[boldyr'ski aravy sibirskovo naroda|boldyri]]. Po vere kliaszszucza postat' [[pravoslavve|pravoslavny]] ([[kerzhaki]]-te prijavliajutsa [[starovery]]). Rodimoj govor — [[sibirskoj govor|sibirskoj]], kakoj sosklavszys na baze [[polunosznoslov'anski govory|polunosznoruskich govorov]] s mogutnoj szeborczoj [[poludniovoruski govory|poludniovoruskich]] da jivzil dorodno [[t'urski govory|t'urskich]], [[mugal'ski govory|mugal'skich]], [[per'voazijatski govory|per'voazijatskich]] ji druzhnyh szermaczkov dyk. Poszti czo uzho na [[rossejskoj govor|rossejskoj]] pereszedszy-to. Vobcza czislennos' kolo 5—7 mln l'ud'ov. Jeszszo v 40-ty gody 20 veka supojili 40% vsiovo nejasasznovo nasel'sva [[Sibirj|Sibiri]]-toj, a druzhny — [[novos'oly]] — potemki poznych [[rossy|rossejskih]], [[belorusy|beloruskich]] da [[vukrajincy|vukrajinskich]] poselencov 20 veku, kaki starozhylami ne prijavl'ajutsa dyk. Pomal'ochu sotincy starozhylov-teh rostut po-za jemigracyji novos'olov jiz [[Sibirj|Sibire]]-toj, a starozhyly-te jemugrovut pomene, bo szszytajut [[Sibirj|Sibir']] svoja narodna votczina.
−
==Czin rzysti==
+
==Czin zhysti==
−
Starorzyly-te ne jimajit vodnovurynnovo rzyrovannia ji rozseleny po-na vsioj [[Sibirj|Sibire]]. Vosobno jih dorodno na zemiah byvczih Toboljskoj, Tomskoj, Jenisejskoj, Jirkutskoj gubernniov, Zabajkaljskoj voblasi. Vobnaknovenno rzyrujit [[deriovnia|deriovniami]], [[veslina|veslinami]] da v [[gorod]]ah. Tradicyjno zadejevajutsa [[skotinovodsvo]]m, sadiut zaseki, zverovut da balykovut. Buvat rzyrovyt ji [[zajimka]]mi.
+
Starozhyly-te ne jimajit vodnovurynnovo zhyrovann'a ji rozseleny po-na vs'oj [[Sibirj|Sibire]]. Vosobno jih dorodno na zem'ach byvczich Tobol'skoj, Tomskoj, Jenisejskoj, Jirkutskoj gubernn'ov, Zabajkal'skoj voblasi. Vobnaknovenno zhyrujit [[der'ovnia|der'ovniami]], [[veslina|veslinami]] da v [[gorod]]ach. Tradicyjno zadejevajutsa [[skotinovodsvo]]m, sadiut zaseki, zverovut da balykovut. Buvat zhyrovyt ji [[zajimka]]mi.
 
{{Sibirskoj narod vo kodolah}}
 
{{Sibirskoj narod vo kodolah}}
−
[[Category:Slovianski narody da narodnosi]]
+
[[Category:Slov'anski narody da narodnosi]]

Latest revision as of 16:18, 19 Светня 2022

Sibirski starozhyly
Czislennos' : 5 000 000 — 7 000 000 l'udiov
Vuryn zhyrovann'a: Flag.Russia.png Federacyja Rosssejska : 4000
(danki perepisi 2010, jatno nevzabol'ny)

Flag of Kazakhstan.svg Kazachstan
Znamio Kirgiziji.png Kirgizija
Znamio SMD.png SMD (Al'aska)

Govor: sibirskoj, rossejskoj, aglickoj
Vera: pravoslavve (kl'aszszucza postat')
Vhojut v: slov'anski narody
Podnarodnosi: czaldony, kozaki, kerzhaki, boldyri
Rodimy narodnosi: rossy, pomory, pol'aki, komy
Poroda: slov'anski narody, cziuchono-vugorski narody
T'os'ol narodnovo znam'a sibirkovo snarozhyl'novo naroda

Sibirskoj starozhyl'noj narod (sibirski starozhyly, sibir'aki) — narod v Sibire-toj. Potemki poselencov polunoszno- da poludn'ovoruskovo ji komovskovo koreszkov. Zhyrovut po-na vs'oj Sibire. Mnutriach sibir'akov vyvojutsa podnarodniki czaldonov, kerzhakov, kozakov da boldyri. Po vere kliaszszucza postat' pravoslavny (kerzhaki-te prijavliajutsa starovery). Rodimoj govor — sibirskoj, kakoj sosklavszys na baze polunosznoruskich govorov s mogutnoj szeborczoj poludniovoruskich da jivzil dorodno t'urskich, mugal'skich, per'voazijatskich ji druzhnyh szermaczkov dyk. Poszti czo uzho na rossejskoj pereszedszy-to. Vobcza czislennos' kolo 5—7 mln l'ud'ov. Jeszszo v 40-ty gody 20 veka supojili 40% vsiovo nejasasznovo nasel'sva Sibiri-toj, a druzhny — novos'oly — potemki poznych rossejskih, beloruskich da vukrajinskich poselencov 20 veku, kaki starozhylami ne prijavl'ajutsa dyk. Pomal'ochu sotincy starozhylov-teh rostut po-za jemigracyji novos'olov jiz Sibire-toj, a starozhyly-te jemugrovut pomene, bo szszytajut Sibir' svoja narodna votczina.

Czin zhysti

Starozhyly-te ne jimajit vodnovurynnovo zhyrovann'a ji rozseleny po-na vs'oj Sibire. Vosobno jih dorodno na zem'ach byvczich Tobol'skoj, Tomskoj, Jenisejskoj, Jirkutskoj gubernn'ov, Zabajkal'skoj voblasi. Vobnaknovenno zhyrujit der'ovniami, veslinami da v gorodach. Tradicyjno zadejevajutsa skotinovodsvom, sadiut zaseki, zverovut da balykovut. Buvat zhyrovyt ji zajimkami.

Sibirskoj starozhyl'noj narod vo kodolach
Czereda statt'ov pro sibir'akov
Starozyljno znamio.png
Sibirskoj starozhyl'noj zhystewr'ad: Krasnoslovve • Varnia • Lepolad • Vuzoroczcze • Podnarodniki • Vod'ozha • Zvann'a • Prozviszsze
Po kraju ali derzhave: Rosseja (Sibir' • Moskva • Santpiterburch) • Kazachstan • Kirgizije • SMD (Al'aska) • Kitaj (Manzhurija)
Sibirski starozhyl'ny zemi: Sibirj • Polunosznoj Kazachstah • SMD (Kyngovej • Kad'jak)
Pravoslavve: Ruska pravoslavna staroverska cer'kva • Sv'aty
Druzhno: Sibirsko narodniczesvo • Sibirespugansvo • Gorozhanska vojna v Sibire • Sibirskoj govor
Retrieved from "https://sibwiki.lingvopolitics.org/index.php?title=Sibirskoj_starozhyl%27noj_narod&oldid=75960"